Glumci Maja Šuša i Slaven Došlo vrlo su dobro poznata imena na kulturnoj sceni Srbije. U Hrvatskoj će se mnogo više čuti o njima u mjesecima koji dolaze, a ja ću biti sretna što je Collage bio prvi domaći portal kojem su dali zajednički intervju.

Povod razgovora bili su Majin “Bašta fest” i Slavenova uloga u seriji “Crno – bijeli svijet”, ali usput su pričali o anegdotama sa zajedničkih putovanja, ljubavi prema Zagrebu, projektu “Znanjem do posla”, Majinom Instagram izazovu “100 dana sreće”, novim projektima i Goranu Bogdanu. Kako je sve ovo stalo u jedan intervju, provjerite u nastavku!

Slavene, uskoro ćemo te gledati u poznatoj domaćoj seriji „Crno-bijeli svijet“. Reci nam nešto više o liku kojeg tumačiš i općenito o iskustvu sa zagrebačkog seta.

Prvo moram da nagovestim da mi je izuzetno drago sto mi se čini da se kulturni prostor bivše Jugoslavije sve vise povezuje zato što zaista imamo toliko toga zajedničkog. U tom kontekstu mi je posebno milo sto sam deo projekta koji se bavi godinama u kojima je to zajedničko bilo mnogo očiglednije. Ja igram mladog beogradskog glumca koji se zaljubljuje u jednu od glavnih junakinja i koji i pored njene početne nezainteresovanosti ne odustaje. Može se reći da je skoro proganja, ali u ljubavi je bitno biti uporan.

Foto (+naslovna fotografija): Ivana Pejak

Čega/koga sa snimanja ćeš se uvijek rado sjetiti?

Ekipa je divna. Pored Slavka Sobina koga poznajem od ranije i Kaje Šišmanović koju nisam poznavao, a sada mi se čini da je znam ceo zivot, a sa kojima na setu nikada nije dosadno, osećao sam se sigurno vođen rediteljem Kulenovićem, a posebna je čast sto sam zaigrao sa Anicom Dobrom i upoznao divne ljude i kolege poput Jelene Miholjević, Sretena Mokrovića, Franje Kuhara, Sare Stanić i drugih. Naravno, sektor šminke se nikako ne sme zaboraviti. Sa njima mi je svaki dan počinjao smehom, a nisam naročito pričljiv kada sam primoran da rano ustanem.

Majo, a kada ćemo tebe gledati na hrvatskom filmu, u seriji ili predstavi?

Nemam pojma, to proverite sa vašim producentima. 🙂 Ja sam za.

Često ste u Zagrebu i nevezano za posao. Gotovo jednako često kao ja u Beogradu. Ja o svojim razlozima ne smijem javno, a vi? 🙂

Maja: Razlozi su osim posla i prijatelji, ljubav i naša stalna težnja za putovanjima. A Zagreb-Beograd je stvarno toliko blizu, iako pre nego što smo počeli da dolazimo to uopšte nisam tako doživljavala.

Slaven: Definitivno su neki divni ljudi, prijatelji i kolege učinili da Autoput bratstva i jedinstva postane naša redovna ruta.

Bez puno razmišljanja – izdvojite po tri stvari/mjesta/osobe koje vas podsjećaju na Zagreb.

Slaven: Dado Ćosić, Lush i ono kulturno „Bok“ kada nekoga sretnete u zgradi.

Maja: Jedna vrata koja se teško otključavaju, klub „Talija“ ZKM-a i Dadova kuhinja koja je najsigurnije mesto sa sve mojim mestom za ispovesti.

Ajmo još malo o poslu. Zajedno snimate emisije vezane za projekt „Znanjem do posla.“ Osim vaših neobičnih postova na Instagramu, ne znamo ništa o tome. O čemu se radi?

Maja: „Znanjem do posla“ je program za podršku bržem zapošljavanju mladih koji zajedno realizuju vlade Srbije i Švajcarske. Rađeno je istraživanje o deficitarnim zanimanjima za koje ne postoji edukacija u školama, pa ovaj program edukuje mlade za ona zanimanja koja su modernim firmama potrebna.

Foto: Ivana Pejak

Slaven: Recimo u Kragujevcu ne postoji škola koja radi obuku za CNC operatera, a taj posao je izuzetno tražen u lokalnim firmama. Uz samo par meseci obuke nezaposlen mlad čovek može da dođe do posla koji se za naše uslove odlično plaća. Nekome se život promeni zbog toga što je učestvovao na obuci. Mi snimamo emisije u kojima prolazimo kroz delove obuke za svako od zanimanja i tako pokušavamo da približimo mladima mogućnosti ovog programa.

Što vam je bilo najzabavnije na tom snimanju? Mnogo toga ste isprobali po prvi put u životu…

Maja: Prošli smo najrazličitije poslove i videli kako izgledaju procesi rada o kojima ranije nismo znali ništa. Evo ja sam vozila viljuškar i naučila kako nešto da zavarim. Najveći utisak na mene je ostavila fabrika u kojoj prave mostove, stvarno nisam mogla ni da zamislim kako ceo taj proces izgleda. Nadam se da ću imati prilike da pređem preko mosta u čijem sam nastanku malo učestovala.

Slaven: Bili smo u raznim fabrikama, za proizvodnju delova za vozove, avione, fabrici kože, tekstila, nameštaja, mlekari, štampariji… Strašno mi se dopala atmosfera i način rada u jednoj proizvodnji kožne galanterije u Knjaževcu. Oni su pravi dokaz kako ideja u kombinaciji sa stručnošću i entuzijazmom pokreće i vraća kontrolu u vaše ruke.

Trenutno radite i na zadnjim pripremama za peti Bašta fest. Ukratko, kako samo vi to znate – recite nam što nas očekuje ovog ljeta u Bajinoj Bašti (osim balona i vatrometa)!

Maja: Ove godine Bašta fest imaće svoje peto izdanje, što je naš prvi mali jubilej, pa verujem da će sve biti u posebno slavljeničkom raspoloženju. Napravili smo proširenja u programu, produkciji i organizaciji. Osim takmičarskog programa kratkog igranog filma, koji smo birali selektor Nikola Ljuca i ja, publika će imati prilike da uživa i u dva dana predfestivalskog programa, zatim programu za decu, u saradnji sa internacionalnim festivalom kratkog filma Timishort iz Temišvara, kao i filmu zatvaranja – „Banditi u potrazi za mamom“ mladog reditelja Koste Ristića. U okviru muzičkog programa nastupaće Bojana Vunturišević, MKDSL, Dj Iron, Funk tehnik group, Dj Peppe, a naravno nećemo propustiti ni tradicionalno Čola veče. Edukativni program se sastoji od Malog filma, radionice za osnovce, kao i Kritičnog kampa, radionice filmske kritike za srednjoškolce, koji je na prošlogodišnjem Bašta festu imao svoje pilot izdanje. Naravno, za učesnike i goste festivala spremamo različite prateće aktivnosti, kao i dnevne izlete u prirodu.

Slaven: Očekuje vas divan provod i energija kakva se retko sreće na bilo kom festivalu. To su četiri dana u kojima samo treba da se prepustite Bašta timu da vas vodi kroz filmska, muzička i putovanja po prelepim obroncima Tare. Retko gde možete biti toliko bezbrižni i detinje srećni jer se apsolutno svi, od meštana Bajine Bašte pa do učesnika festivala, trude da osmeh bude prioritet. Iako je sada već jedan organizovan i zreo festival, Bašta je zadrzala početnu ideju da su dijalog, empatija i lepota suština našeg posla i to vas očekuje na svakom koraku.

Otvaranje Bašta Festa, 2017.

Kada opet pakirate kofere?

Maja: Vrlo brzo posle Bašta festa, moramo da organizujemo neko more. Naravno još uvek nemamo plan, ali rešiće se već to, standardno u poslednjem trenutku.

Slaven: Evo čekamo da nam neka suluda ideja padne na pamet, a koferi su već spakovani.

Koje vam je omiljeno zajedničko putovanje?

Maja: Definitivno leto 2015. i vezanih dva meseca festivala, Bašta fest, Pula, pa Sarajevo. To putovanje će mi uvek ostati u sećanju jer smo ga bukvalno jedva preživeli.

Foto: Vladimir Đurić

Slaven: Na primer, jako mi se sviđa kako smo se prošli put kada smo dosli u Zagreb, videvši da nam to možda nije najbolja opcija, za 10 minuta dogovorili da odemo u Padovu pa u Veneciju. Takođe moram da priznam da mi je i ideja da kolima idemo u Poljsku, kako bismo dva dana proveli na festivalu u Poznanu, jedna od omiljenih. Ovde ne mogu da ne dodam da smo, kako bismo izbegli plaćanje vinjete u Austriji, umesto autoputem jedno 90 km išli ULICOM Lajoša Košuta kroz mađarska sela.

Majo, zašto je Slaven idealan suputnik?

Jer nikad nije nervozan, zabavlja me u nedogled, lepo peva i staje na pumpu kad god mi se piški, što je poprilično često. Takođe važan segment je što nam je ritam želja i potreba na putovanjima potpuno ujednačen, pa se sve dogovaramo lako, spontano i u hodu.

Slavene, zašto je Maja idealan suputnik?

Kao prvo ona je idealan suvozač zato što uspeva da ne pravi prigovore čak i u poprilično stresnim situacijama. Kao drugo, uvek zna gde su pasoši i kartice za putarine. Zatim, večito je spremna da putovanje isplaniramo za 20 minuta. Spremna je da tumara i istražuje ali i da uživa i izležava se, neprestano me zasmejava, a putevi kolima duži od 4 sata su vrlo često jedna dobra psihoterapija za oboje.

Majo, sve si nas navukla na svojih „100 dana sreće“ i „100 dana po prvi put“ s kojima si nedavno započela kroz svoje Instastoryje. Za one koji ne znaju, reci što točno radiš i zašto to radiš?

Ma, jao, to je počelo potpuno spontano, kao moja igrica same sa sobom. Pročitala sam negde da je jako korisno zapisati svakog dana šta te je učinilo srećnim, pa sam odlučila da se nateram i da to radim na instagramu, kako bih stvarno ispunila taj stodnevni kontinuitet. Ispostavilo se da vrlo radi, jer se nateraš da vidiš neke sitne radosti, koje možda inače ne bi primetio i da ti sreća stvarno postane deo svakodnevnice. Kada je sto dana isteklo, bilo mi je krivo da prestanem, pa mi je sa snimanjem „Znanjem do posla“ došla ideja da je veliki izazov i užasno važno da svakog dana uradiš nešto novo. Sad se igram te nove igrice, moram da priznam da je mnogo teža, ali me uči da je svaki dan novi i koliko je važno prirediti sebi neki korak dalje. Drago mi je što se ispostavilo da je to ljudima baš zanimljivo i stvarno mi stiže mnogo divnih poruka kako je to na nekog uticalo na različite načine.

I za kraj, oboje: Kojim novim projektima se radujete?

Maja: Ostalo nam je još nekoliko dana snimanja serije “Pet”, koja od jeseni počinje da se emituje na RTS-u. A ono što me posebno raduje je debitantski film Ivana Bakrača “Posle zime”. Snimanje će trajati cele ove godine, jer se radnja dešava tokom četiri godišnja doba. Priča je o petoro prijatelja iz detinjstva, njihovom (i dalje) ekstremnom negde tinejdžerskom životu, pa samim tim i zakasnelom odrastanju. Cela ekipa je mlada, jako dobro se razumemo i volimo, pa verujem da nas čekaju divni trenuci i rad u sigurnoj i inspirativnoj atmosferi.

Film “Posle zime”, Foto: Dušan Grubin

Slaven: Trenutno snimam novu sezonu serije “Vojna akademija”, a i zajedno sa klasićima i ostalom ekipom iz filma “Pored mene” spremam zanimljiv mjuzikl za dečiji program RTS-a i nadam se nastavku istog filma.

Sad stvarno za kraj: Majo, je li Goran Bogdan i uživo jednako divan kao što mislimo mi koji smo ga vidjeli samo na fotkama? Pitam za frendicu.

Goran mi je jedan od glavnih patnera u „Posle zime“ i radujem se radu sa njim jer je posvećen, promišljen i divan glumac.