Piše: Barbara Grgić

Jovana Miljanović djevojka je od koje ćete, date li joj priliku, moći mnogo toga naučiti. Produktivnost, ambicioznost, poduzetnost, energičnost, pomaganje drugima i ostvarivanje zacrtanih ciljeva karakteristike su koje opisuju ovu mladu Beograđanku, blogericu, svjetsku putnicu i bezbroj ostalih hobija koje je pretvorila u posao i sve ukomponirala u kolaž svog života. Njena strast njezin je posao. Znate kako kažu – nađi posao koji voliš i nikad nećeš morati raditi. Evo kako je došla do takvog životnog stila.

Kada bismo ti na minutu dali mikrofon, kako bi se predstavila svijetu?

Life hacker, pre svega, potom preduzetnica, zaljubljenik u putovanja, hranu, tehnologiju, umetnost i fitness.

Svoje hobije si tijekom vremena pretvorila u posao. Kako uspiješ balansirati između privatnog i poslovnog života? Postoji li uopće granica između njih?

Za mene trenutno nema jasne granice, jer mi je mnogo prijateljstava proizašlo baš iz posla, pa se dosta toga pomešalo. Ne verujem u balansiranje 🙂 Radim dok ne padnem. Znam da to nije dobro i ne bih preporučila taj tempo, ali ja trenutno ne umem drugačije, imam samo 26 godina i kada ako ne sada.

Proputovala si dosta svijeta. Koje je bilo tvoje prvo veliko putovanje i sjećaš li se neke zanimljive anegdote vezane uz njega?

Jedno od najlepših dužih putovanja mi je bila leto u Francuskoj u prvom razredu gimnazije, kada sam pobedila na takmičenju pisanja kratkih priča na francuskom. Ono što me je najviše oduševilo je kada smo išli na accrobranche, što je meni bilo potpuno nezaboravno iskustvo. U pitanju je sport gde se pentraš po drveću i mostovima po velikoj šumi, nešto kao parcour po drveću. Avanturističkog sam duha, volim rizik i ovo me je oduševilo.

Je li ovo što si danas postigla ujedno bio i tvoj poziv? Jesi li ga zanemarivala ili si ga odlučila slijediti od početka?

Kada sam bila mala htela sam da budem pisac, slikarka i glumica. U gimnaziji sam se takmičila iz francuskog jezika, dobijala nagrade za pisanje pesama na takmičenjima, pa sam mislila da ću možda upisati jezički fakultet ili književnost, jer sam uvek volela puno da čitam i pišem.

Međutim, sklopom čudnih okolnosti upisala sam studije menadžmenta u Beogradu na Fakultetu Organizacionih Nauka. Nisam to bila ja, nije to bilo to, ali nije bilo nazad. Shvatila sam tada da me ne definiše fakultet, već ono što radim van njega. Van njega sam radila kao konj na stvarima koje me zanimaju i o kojima sam želela da znam više. Našla sam mentore i oni su me gurali u pravom smeru kada pokleknem.

Posle sam dobila punu stipendiju i preselila se u Ameriku i tamo shvatila da mogu da radim više stvari odjednom i da budem podjednako dobra u njima. I da na to niko ne prevrće očima kao u Srbiji.

Objedinila sam svoju strast prema pisanju, marketingu i preduzetništvu i nakon rada u globalnim firmama iz oblasti tehnologije po svetu, pokretanja 3 startupa, pronašla sam se u marketing consultingu. Trenutno se bavim time, držim radionicu za blogerke gde ih učim kako da od bloga naprave biznis u glavnim gradovima Ex Yu regiona. (Beograd, Zagreb, Podgorica, Skoplje, Sarajevo). Ovaj projekat najviše volim, jer mi jako prija da podelim svoje znanje iz oblasti marketinga koje sam stekla po belom svetu sa našim ljudima. Poslednjih 5 godina živela u Dubaiju, Njujorku, Londonu, Kipru, Abu Dabiju i sada sam ponovo u Beogradu, gde planiram da provedem veći deo 2017.

Kada si prvi put osjetila da se kockice počinju slagati? Odnosno da će sve naočigled “malene” stvari i poslovi koje si radila napokon uroditi plodom? Kako prepoznaš taj trenutak?

Kada sam stigla u Njujork prvi put 3. septembra 2011., sve kockice su se složile i puzla je konačno počela da ima smisla. Osećaj je verovatno kao kada nađeš srodnu dušu, jednostavno ne možeš da opišeš, ali znaš da je to to, it just feels so right.

Kako je biti freelancer? Poželiš li ikada da jednostavno imaš šefa koji ti stoji iznad glave, odradiš ono što imaš i odeš kući?

Nikada, nisam tip koji je ikada imao pravog šefa u pravom smislu te reči. Moji nadređeni su tada skapirali moje ludilo u poslu i davali su mi odrešene ruke, sve dok sam donosila rezultate na sto. Nisam nikada radila od 9 do 5 i mislim da ne bih ni mogla iskreno.

Trenutno radim od kuće, svoje vreme klijentima naplaćujem po satu, pa se nalazimo na Skajpu ili oni dođu u Beograd i onda radimo po ceo jedan dan kako bismo što više postigli. Najviše me zovu ljudi koji pokreću biznis i treba im kompletna inbound marketing strategija i neko ko će postaviti sve na noge, što se tiče marketing dela.

Volim to što sada konačno mogu da biram sa kim radim i zaista volim moje klijente. To su ljudi sa kojima bih pila kafu i sedela satima, sve i da nismo u radnom odnosu.

Što bi savjetovala mladima? Čime se baviti? Kakvim se ljudima okružiti? Na kakvim projektima raditi? Slijediti razum ili srce?

Volela bih da im posavetujem da slušaju i um i srce, jer ja samo tako umem. To je bio moj način i meni se isplatio. Okružite se ljudima koji imaju želju da menjaju svet, onima sa kojima delite priče o projektima, putovanjima, lepim temama, a ne onima koji ogovaraju, kritikuju i kukaju. S kim si takav si, mislim da je to velika istina.

Radite na projektima koji vam navlače osmeh na lice i trudite se da izgradite lični brend koji govori o vama pre nego što stignete negde, jer će vam to otvoriti brojna vrata.

A sada, ako ste na početku vašeg poslovnog puta, odvojite pola sata vremena i poslušajte ove savjete koji zaista zlata vrijede.