Razgovarala: Ivona Siničković

Maja Šuša je mlada beogradska glumica koja već četvrtu godinu zaredom, uz pomoć nekoliko kolega, organizira jedan poseban filmski festival na jednoj čarobnoj lokaciji udaljenoj svega nekoliko sati od vožnje od Beograda. Za naš portal predstavila je Bašta fest i njegov sjajan program, otkrila što ju posebno veseli u vezi ovogodišnjeg festivala te bi li se, da je prije 4 godine znala što ju sve čeka, ponovno upustila u cijelu priču.

Ukratko – predstavi nam ovogodišnji Bašta fest!

Ovogodišnji, četvrti Bašta fest biće održan od 29. juna do 2. jula. U pitanju je internacionaalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti. U okviru revijalnog programa, festival otvara kratki film „Maleš“ Ivana Bakrača, a zatvara dugometražni debitantski film “Igla ispod praga“ Ivana Marinovića. U takmičarskom programu imamo 25 filmova iz 18 zemalja, od toga 7 domaćih. Muzički program: Sergej Trifunović pušta ploče, Wikluh Sky, Repetitor, Dj Flip i tradicionalno Čola veče. Edukativni program je obogaćen novom radionicom – filmske kritike za srednjoškolce, prikladnog naziva “Kritični kamp”.

Kakav je potencijal kratkometražnih filmova u regiji? Zašto vam je, osim iz praktičnih razloga, ova filmska vrsta bila toliko zanimljiva da ste odlučili da se na njoj postavi cijeli festival?

Zapravo praktični razlozi nisu ni postojali, ne bi bila neka velika razlika u organizaciji da su filmovi dugometražni, možda bi bilo lakše jer bi ih u našoj satnici programa bilo manje. Nas je baš zanimao kratki film, jer smo se kao studenti pretežno njim bavili i stalno smo se pitali gde je taj prostor za mlade autore i njihove radove. Potencijal je veliki, samo je potrebno da ga neko prepozna.

Nažalost, najčešće oni koji sede u komisijama i donose odluke, nisu preterano otvoreni za prepoznavanje.

Foto: Nenad Marić

Program festivala podijeljen je na filmski, glazbeni, dnevni, edukativni i prateći. Reci nam nešto o svakom!

Važna karakteristika Bašta festa je da su svi programi na otvorenom i besplatni su. Projekcije u parku „Borići“ i na jezeru Perućac, žurke na obali Drine. Edukativni program je ove godine podeljen na dve celine: likovno-filmsku radionicu „Mašta grad“ za osnovce i „Kritični kamp“ – radionicu filmske kritike za srednjoškolce. U toku dana vodimo naše goste na izlete u prirodu, na planinu Taru, jezera Perućac i Zaovine, rafting Drinom. U okviru pratećeg programa smišljamo različite sadržaje, kafe se autorima, predavanja, trudimo se da napravimo prostor za nonšalantno i nekonvencionalno umrežavanje između mladih autora iz celog sveta.

Što te čini posebno sretnom kada je u pitanju ovogodišnje izdanje Bašte? 

Osim iznenađenja otvaranja, koje se svake godine trudimo da osmislimo na drugačiji način (prošle godine smo imali veliki balon, onaj pravi) – posebna zanimljivost ovogodišnjeg programa je da od 25 filmova takmičarskog programa imamo 12 rediteljki. Potpuno nenamerno, izborom najboljih filmova, desilo se da imamo skoro pa polovinu programa „ženskog filma“ (iako prezirem taj termin i nisam baš sigurna šta znači). To mi deluje kao ozbiljan znak da se u kinematografiji nešto menja i iskreno držim palčeve za neki novi talas.

Koliko je ljudi potrebno za organizaciju festivala poput Bašta festa? Predstavi nam svoj Bašta tim.

Na godišnjem nivou, radi nas četvoro, pred festival i tokom festivala broj se popne i do dvadeset, plus volonteri. To su jedan Jovan, Maša, Milica, Vlada, Karaula, Nemanja, Marija, Mrva, Ana, Tića, Nikola, Stefan, Boško, Branko, Dunja. Svakom od ovih ljudi jedno veliko hvala i izvinite (o predfestivalskom bipolarnom poremećaju sve najbolje).

Kada smo zadnji put razgovarale, rekla si da Jovan brine oko ozbiljnih stvari, dok se ti brineš za balone i vatromet. Šalu na stranu, koje su tvoje zadaće kao umjetničke direktorice festivala? Koji su najveći izazovi tog posla?

Meni uvek to umetnička direktorka zvuči nešto pretenciozno, ali kada je došao trenutak da napravimo konkretnu podelu poslova, morale su da se dodele i neke „titule“. Tako se ispostavilo da sve to što ja radim se inače na festivalima tako zove. Bavim se programom, izborom žirija i selektora, kreativnim delom posla, komuniciram sa svim sektorima, vodim program, glasnogovorim u ime festivala. Ne bavim se parama u svakom slučaju, što je jedna od najboljih odluka.

Foto: Nemanja Knežević

Ovo je 4. izdanje Bašta festa. Što si tijekom posljednjih godina naučila o organizaciji jednog ovakvog festivala i u tom procesu o samoj sebi? Da si znala što te sve čeka, bi li se svejedno upustila u istu priču?

Sigurno je da bih, pogotovo kada znam koliko mi je ovaj festival lepih stvari doneo. Ne mogu da kažem da nije teško, sa finansijama nikako da izađemo na kraj, uvek je tesno.

Naučila sam da je nemoguće da uradiš nešto na način na koji želiš, ako nisi svestan da si ti taj koji će uvek biti odgovaran za sve.

Ulažemo mnogo truda, rada, vremena, entuzijazma, živaca i neprospavanih noći. Naučila sam o sebi koliko sam spremna da uložim u nešto što volim, koliko sam nestrpljiva i koliko ti rad na nečemu ovako specifičnom daje kredibilitet da govoriš o drugim stvarima vezanim za kulturu I poziciju mladih u Srbiji uopšte. Naučila sam i da platno može da padne ako duva vetar.

Od 700 prijavljenih, koliko je filmova prošlo selekciju i tko je ovogodišnji selektor festivala?

Ovogodišnji selektor festivala, a nadam se i budući je Nikola Ljuca. Sa Nikolom baš dobro funkcionišem, slažemo se oko filmova i pravljenje ove selekcije je bila velika zabava prepuna inspirativnih razgovora. Izabrali smo 25 filmova, što je naše ograničenje, s obzirom na činjenicu da imamo tri večeri takmičarskog programa od 21h do 00h, jer se projekcije održavaju na otvorenom.

Koje sve nagrade dodjeljujete na kraju festivala i zašto su one u obliku šišarke?

Nisu u obliku šišarke, ali imaju urezan naš logo, koji je u obliku šišarke. 🙂 Kada je došao trenutak da smislimo šta će biti zaštitni znak festivala, zezali smo se evo u Kanu je lav, u Berlinu medved, šta mi imamo u Bašti? I onda smo se setili Tare i Pančićeve omorike. Posle guglanja shvatili smo da je šišarka simbol plodnosti, pa gde ćeš više. Dodeljujemo nagrade za najbolji film Zlatna imaginacija, najbolju režiju Zlatna indikacija, najbolji scenario Zlatna inspiracija, najbolju mušku i žensku ulogu Zlatna interpretacija, što je za nas posebno važno jer su glumačke nagrade u kratkom filmu retkost. Od prošle godine uveli smo u saradnji sa Cineplanetom, nagradu za najbolju kameru Zlatna vizuelizacija koja je u vrednosti 3000€ za iznajmljivanje opreme za snimanje sledećeg filma. Takođe, žiri Mladih, sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte dodeljuje svoju nagradu za najbolji film.

Koliko postojanje Bašta festa znači za decentralizaciju kulture u Srbiji?

Nažalost, malo je kulturnih sadržaja koji se dešavaju u Srbiji, nekako je sve fokusirano na Beograd. I mladi samo planiraju kako da se presele i tu nađu svoje mesto. Mislim da je veoma važno da ljudi iz unutrašnjosti imaju potrebu da nešto veliko urade za svoj grad, kao Jovan. Takođe, važno je i da taj grad i ljudi u njemu osećaju isto. U Bajinoj Bašti redovan bioskopski repertoar ne postoji, s vremena na vreme dolaze mobilni bioskopi koji puštaju komercijalne filmove, tako da publika nema priliku da se sretne sa autorskim, a kamoli kratkim filmom na platnu.

Što i koliko tebi znači Bašta fest u jednoj riječi ili rečenici?

Veru da je sve moguće i da nema odustajanja.